Poslovne vesti

Sajber ponedeljak je najbolji dan u godini za šoping na internetu kada većina sajtova u svetu nudi neverovatne popuste.

Kupcima koji bi da izbegnu gužvu i laktanje po prodavnicama, sve je draži sajber ponedeljak, popusti su podjednako veliki a i kupovina je bezbednija.

I trgovci trljaju ruke jer se kupuje više onlajn nego oflajn.

"U radnji očekujemo pet hiljada mušterija po minuti, a u onlajn prodavnici deset porudžbina po sekundi", kaže jedan od prodavaca.

Brojni prodavci, poput "Amazona" su usmerili ponude čak i na mobilne aplikacije. Tako da, ako ne proveravate svoje mobilne telefone, mogli biste da propustite odlične popuste. detaljnije...

Zahtev za dobijanje elektronske građevinske dozvole od 1. januara 2016. godine moći će da podnese svako ko ima računar sa najmanje Windows XP operativnim sistemom i brzinom interneta od pola megabita u sekundi (0,5 Mbps). Samim tim uslovi za funkcionisanje novog sistema su široko dostupni.

Onim građanima kojima građevinska struka nije bliska imaju mogućnost da se obrate ovlašćenim projektantima koji će im pripremiti projekat i u njihovo ime podneti dokumentaciju.

Na raspolaganju je sajt www.gradjevinskedozvole.rs, gde se mogu postaviti pitanja, pročitati propisi, obaveštenja i smernice, a uskoro će biti postavljena i video uputstva. Takođe, pri NALED-u je otvoren Call centar na brojevima 011/4043190, 4043191 i 4043192.

Sistemu za elektronske dozvole moći će da se pristupi preko sajta Agencije za privredne registre. Korisnici koji su videli prvu verziju softvera ocenjuju ga jednostavnim jer u svakom koraku tokom procedure imate jasna uputstva šta je potrebno uneti od podataka i koje dokumente postaviti.

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o ozakonjenju objekata, koji će omogućiti jeftiniju i jednostavniju legalizaciju nelegalno izgrađenih objekata.

U Srbiji postoji 1,5 miliona nelegalnih objekata, a usvojeni zakon, kako je u skupštinskoj raspravi istakla potpredsednica Vlade Srbije i resorna ministarka Zorana Mihajlović, za cilj ima da se "ozakoni sve što može da se ozakoni".

Usvojenim Zakonom je predviđeno da taksa za objekte do 100 metara kvadratnih iznosi 5.000 dinara, do 200 kvadrata 15.000, do 300 kvadrata 20.000 dinara, a preko 300 kvadrata 50.000 dinara.

Kada je reč o komercijalnim objektima, taksa do 500 kvadrata iznosiće 250.000 dinara, za objekte od 500 do 1.000 kvadrata 500.000 dinara, za one preko do 1.500 kvadrata milion dinara, a preko te kvadrature tri miliona dinara. Detaljnije...

Ovako Andreas Šlajher, šef PISA testiranja u OECD, tumači loše rezultate koji srpski đaci ostvaruju na tom testiranju. PISA testovi mere funkcionalnu pismenost koja podrazumeva primenu stečenog znanja. Na primeru čitalačke pismenosti to bi značilo da đak razume ono što je pročitao i da to potom ume da primeni u praksi. Poslednje PISA testiranje pokazalo je da čak 33 odsto petnaestogodišnjaka iz Srbije to nije sposobno da uradi.

Svaki treći lokal u Srbiji ne izdaje fiskalne račune. Poreska inspekcija zatvorila je 275 objekata.

Poreski inspektori rigorozno proveravaju izdavanje fiskalnih računa i da li ima rada na crno. Za one koji ne poštuju zakon predviđene su visoke kazne. Za dve nedelje obavljeno je gotovo tri hiljade kontrola. U 30 odsto slučajeva utvrđene su nepravilnosti.

Poreznici kažu da će kontrole biti stalne i očekuju veći priliv novca u državni budžet.

U Srbiji se svaki treći fiskalni račun - ne izdaje. Poreznici apeluju na privrednike da legalno posluju, a građane pozivaju da traže račune. Tako će, kažu, državna kasa biti punija, a život bolji.

Legalno poslovanje u našoj zemlji je sve teže, kažu u Uniji poslodavaca Srbije.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je neplaćanje PDV-a veliki problem za one poslodavce koji plaćaju, jer ovi drugi su u neuporedivo boljem položaju.

"Jer 20 odsto koji ostaju takvim nesavesnim poslodavcima su velika korist za njih, a velika šteta i za državu i za poslodavce koji svoje obaveze ispunjavaju, tako da predstavljaju jednu veliku nelojalnu konkurenciju", kaže Atanacković.

Poreznicima je jasan signal kada poreski obveznik gotovo uvek evidentira promet preko platnih kartica, a retko gotovinom, pa će mu oni ubrzo zakucati na vrata.

Dragan Agatunović iz Poreske uprave Srbije kaže da su sve delatnosti gde dolazi do prometa gotovim novcem kao što su trgovina, ugostiteljstvo, usluge podložne neevidentiranju prometa preko fisklalne kase.

"Poreska uprava na osnovu sopstvene analize rizika utvrđuje spisak onih kod kojih je potrebno izvršiti kontrole, a na osnovu utvrđenih nepravilnosti iz prethodnog perioda", rekao je Agatunović.

U tokovima novca u Evropskoj uniji siva ekonomija učestvuje sa 15 odsto. U Srbiji je taj procenat gotovo dva i po puta veći. Ministarstvo finansija procenjuje da će se zbog jače borbe protiv sive ekonomije u narednih šest meseci u državnu kasu sliti dodatnih sto miliona evra.

Izvor: http://www.poslovnojutro.com

Izmenama Zakona o radu predviđeno je da se ubuduće radni staž za zaposlene vodi u matičnoj evidenciji PIO fonda.

Papirna radna knjižica zameniće se 1. januara 2016. godine.

Radne knjižice izdate do tog datuma nastavljaju da se koriste radi ostvarivanja prava iz radnog odnosa saopšteno je iz Ministarstva rada.

PIO fond preuzima obavezu vođenja radne knjižice u elektronskom obliku. Stručnjaci upozoravaju da zbog prilično haotičnog stanja sa matičnim evidencijama u PIO, mogu nastati problemi sa dokazivanjem staža i upisa budućeg radnog iskustva u baze podataka.

Čim na snagu stupi pravilnik o elektronskom zapisu podataka iz radnog odnosa, poslodavci će morati zaposlenima da vrate radne knjižice. Savet iz ministarstva je da kada počne primena pravilnika svi zaposleni preuzmu radne knjižice, jer će se one i dalje smatrati javnom ispravom za dokazivanje staža do vremena uvođenja elektronske baze evidencije.

Izvor: www.poslovnojutro.com

Domaći bankarski sektor ostvario je profit od 8,1 milijardu dinara ili oko 70 miliona evra u prvom tromesečju 2014. godine, što je oko 25 odsto manje na godišnjem nivou, objavila je Narodna banka Srbije.

U prvom kvartalu 2014. godine, od ukupno 39 banaka na srpskom tržištu, 19 je poslovalo sa dobitkom od ukupno 9,3 milijarde dinara, dok je 10 imalo zbirni gubitak od 1,2 milijarde dinara.

Prema Izveštaju NBS za prvi kvartal 2014. godine, ukupna neto aktiva bankarskog sektora Srbije na kraju marta 2014. iznosila je 2.842 milijarde dinara, a ukupan kapital 604 milijarde dinara.

*Izvor: RTC/Tanjug

Deset giganata kontolišu skoro sve što kupite, od proizvoda za domaćinstvo do hrane za kućne ljubimce ili odeće. Ta pojava se naziva „Iluzija izbora“ i govori o tome da potrošači zavise od najvećih igrača, a pravi potrošački izbor zapravo i ne postoji.

Grafikon, koji je napravio Reddit, prikazuje lanac kojim su povezane korporacije ili preko vlasništva ili preko partnerstva ili na brojne druge načine. Verovatno ste svi čuli za njihova imena, ali možda ne znate šta sve ovi giganti poseduju i koliki imaju uticaj.

Evo samo nekoliko primera: Kompanija P&G, najveći oglašivač u SAD umrežen je sa velikim brojem različitih brendova koji proizvode pa, skoro sve, od medicinskih proizvoda do paste za zube. Tako, P&G navodno „služi“ 4,8 milijardi ljudi na svetu.

Kompanija Nestle, poznata po čokoladi, ali koja je najveća kompanija hrane u svetu – ima skoro 8.000 različitih brendova širom sveta. U ovu mrežu uključena je kompanija L'oreal, koja sa druge strane opet ima udele u velikom broju kozmetičkih kompanija, zatim kompanija koja je poznata po hrani za bebe -Gerber, zatim Dizel , Viskas i sl…

Proizvode Unilevera navodno koristi dve milijarde ljudi širom sveta, a podrazumeva mrežu proizvoda od sapuna do kikirikija. I to nije sve. Naime, kako se spekuliše, u poslednjih nekoliko decenija, 90 odsto medija našlo se pod kontolom samo šest kompanija, pokazuje Frugal Dad infographic od prošle godine. Navodino, 37 banaka stopile su se u samo četiri – JP Morgan Čejs, Banka Amerike, Vels Fargo i Siti grup, bar tako pokazuje mapa Federalnih rezervi.

Grafički prikaz svih povezanih korporacija pogledajte OVDE.

Izvor: www.economy.rs

Ako prođe najpre vladu, a zatim bude usvojen u skupštini, novi zakonski okvir predviđa da u penziju i žene i muškarci odlaze sa punih 65 godina i najmanje 15 godina staža.

To je, naime, rešenje u odredbama izmenjenog Zakona o PIO čiji se tekst može naći na sajtu Ministarstva rada, a kojim će žene i muškarci postepeno do 2032. biti izjednačeni u uslovima za odlazak u penziju, prenosi Tanjug.

Starosna granica za odlazak žena u penziju će se postepeno povećavati od 2015. godine, pa će, na primer, žena koja ima najmanje 15 godina staža osiguranja steći pravo na starosnu penziju naredne godine ukliko tada bude napunila 60 godina i šest meseci.

U 2016. godini će steći ovo pravo ako bude imala 61 godinu života, u 2017. ako napuni 61 godinu i šest meseci...

Pravo na prevremenu penziju, prema novom rešenju u zakonu, stiče se nakon najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života, a uvode se penali za prevremeno penzionisanje, kojima se umanjuje penzija.

Visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene penzije trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih 65 godina života.

Ženi koja je rodila treće dete, uračunavaju se posebno u radni staž dve godine, ženi s jednim detetom u poseban radni staž ubraja se šest meseci, a ženi s dvoje dece godinu dana.

Izvor: www.rts.rs

Surfovanje internetom na mobilnim telefonima tokom putovanja kroz Evropsku uniju 50 odsto jeftinije od 01. jula, uoči sezone letnjih odmora.

Cene razgovora i tekstualnih poruka takođe će biti nešto snižene, navodi EU, a prenosi Rojters.

Evropska komisija od 2007. snižava cene rominga, a surfovanje internetom je sada 80 odsto jeftinije u odnosu na tu godinu.

"Veliko sniženje cena prenosa podataka u romingu biće od velikog značaja svima nama ovog leta", izjavila je evropska komesarka za telekomunikacije Nili Kros, dodajući da je krajnji cilj potpuno ukidanje naplate rominga u 28 zemalja EU do kraja godine.

Da bi se to ostvarilo, potrebno je da vlade svih članica Unije usvoje predlog Komisije za reformu telekomunikacionih tržišta.

Cena korišćenja interneta van matične zemlje u EU će od sutra iznositi maksimalno 20 centi po megabajtu, u odnosu na dosadašnjih 45 centi. Odlazni pozivi koštaće 19 umesto 24 centa, a dolazni pet umesto sedam centi po minutu. Cena poruke biće snižena na šest sa osam centi.

Izvor: www.poslovnojutro.com

Prijave poreza na dodatu vrednost (PDV) od 1. jula podnose se isključivo elektronski, što je do sada bilo samo opciono, objavila je na svom sajtu Poreska uprava Srbije.

U slučaju da u prijavi postoje neispravnosti ili matematičke greške dobićete o tome obaveštenje u elektronskom obliku. Poreska prijava će se smatrati podnetom kada u elektronskom obliku dobijete potvrdu o formalnoj ispravnosti i matematičkoj tačnosti podataka i identifikacioni broj prijave, navedeno je na sajtu Poreske uprave.

Na sajtu www.poreskauprava.gov.rs je navedeno i da je, kako bi se omogućio potpun prelazak na elektronsko podnošenje prijava, bilo neophodno da se u obrascu dodaju određena polja.

Tako je delimično izmenjen deo prijave koji se odnosi na podatke o podnosiocu, dok je deo koji se odnosi na podatke od značaja za utvrđivanje poreske obaveze ostao isti.

Deo prijave u koji se unose podaci od značaja za utvrđivanje obaveze je ostao neizmenjen, izuzev što se u slučaju postojanja poreza za povraćaj upisuje oznaka 1 (umesto sadašnjeg zaokruživanja izbora DA), ako se opredeljujete za povraćaj, ili se upisuje oznaka 0, ako se opredeljujete za poreski kredit za naredni period, navedeno je na sajtu Poreske uprave.

Izvor: www.economy.rs

Republički zavod za statistiku saopštio je da realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2014. godine, u odnosu na isti period prethodne godine iznosi 0,1 odsto.

U saopštenju se navodi da desezonirana serija podataka pokazuje pad bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine od 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu 2014. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru informisanja i komunikacija (5,1 odsto), sektoru saobraćaja i skladištenja (2,7 odsto) i sektoru prerađivačke industrije (1,6 odsto).

Značajan pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva (7,8 odsto), sektoru finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja (3,7 odsto) i sektoru trgovine (2 odsto).

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP, u prvom kvartalu 2014. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je kod sledećih agregata: izvoz robe i usluga (14,2 odsto), uvoz robe i usluga (3,2 odsto) i izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) (1,6 odsto).

Realni pad zabeležen je kod sledećih agregata: bruto investicije u osnovne fondove (6,3 odsto), izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava (2,1 odsto) i izdaci za finalnu potrošnju države (2,1 odsto).

Izvor: www.poslovnojutro.com

Kancelarija za brze odgovore, pri Ministarstvu za rad, je otvorena početkom juna i trebalo bi da olakša komunikaciju građana sa svim delovima tog ministarstva, kako bi njihovi zahtevi bili brže rešeni.

Na dnevnom nivou stiže i do 150 poziva građana, koji najčešće traže informacije o tome šta im je sve potrebno da bi ostvarili prava iz oblasti socijalne zaštite.

Jasna Popović Ćosić, koja je u Ministarstvu zadužena za odnose sa javnošću, izjavila je da je komunikacija građana olakšana tako što je na sajtu tog resora postavljen baner u okviru koga se nalazi kontakt formular, koji je vrlo jednostavan za popunjavanje.

Građani mogu da pošalju svoje pitanje, zahtev, broj predmeta koji su već prosledili Ministarstvu i u roku od pet dana, zaposleni u Kancelariji za brze odgovore, dužni su da svakom daju odgovor. Međutim, ne znači da će rešenje problema da bude završeno za pet dana.

U kancelariji, za sad, radi petoro službenika, a njihov zadatak je da obezbede bržu i efikasniju komunikaciju građana, ne samo sa zaposlenima u Ministarstvu, već i sa svim službama u sistemu tog ministarstva. Referenti Kancelarije prate definisane procedure i obaveštavaju građane ukoliko je potrebno da dopune dokumentaciju, kako bi u što kraćem roku obezbedili konačno rešenje.

Inače, pitanja građani mogu slati na adresu brziodgovori@minrzs.gov.rs.

Izvor: www.tanjug.rs

Poslednji podaci Ministarstva finansija o broju zaposlenih, potvrđuju da u Srbiji ima više penzionera nego radnika. Radno mesto trenutno ima 1,69 miliona ljudi, što je za 17.000 manje nego na početku ove godine. Prema objavljenim podacima trenutno ima 28.611 penzionera više nego zaposlenih.

U državnim firmama i institucijama zaposleno je nešto manje od 780.000 ljudi, dok u privatnim kompanijama ima gotovo 910.000 radnika.

U martu 2014. godine zaposlenost je smanjena u svim sektorima privrede: građevinarstvu (-7,3 posto), poljoprivredi (-3,8 posto), industriji (-2,7 posto) i uslugama (-1,1 posto), navodi se u objavi Ministarstva finansija. Prema obliku svojine, zaposlenost je u javnom sektoru smanjena za 0,1 posto, a u privatnom za 2,3 procenta.

S druge strane, podaci Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja za mart kažu da u Srbiji ima 1.726.611 penzionera. Od toga je 1,44 miliona status steklo iz radnog odnosa, 212.000 je poljoprivrednih penzionera, a 73.000 iz takozvanih samostalnih delatnosti.

Statistika ukazuje da će isplata penzija biti sve teža, kao i da će izdržavanje javnog sektora biti preskupo.

Izvor www.economy.rs

Najnovije istraživanje međunarodne kompanije za platne kartice MaterCard pokazuje da u Srbiji 71,3% vlasnika debitnih i kreditnih kartica najmanje jednom nedeljno plaća karticom. Građani Srbije sve više su zainteresovani i za beskontakno plaćanje.

Kako se navodi u istraživanjima "Master indeks" (Index), koje kompanija MasterCard radi svake godine, 77% aktivnih korisnika kartica u Srbiji smatra da je brzina plaćanja bitna, a 58% ispitanika ističe brzinu plaćanja kao nešto što bi ih u najvećoj meri podstaklo da češće plaćaju karticama.

Građani tenedenciozno idu u korak sa tehnološkim trendovima u plaćanju, što pokazuje činjenica da 48,9% ispitanika želi da koristi mobilni telefon za beskontaktno plaćanje, 24,2% bi želelo da plaća preko ručnog sata, 11,2% koristeći privezak za ključeve a 7,9% bi koristilo platni stiker.

U odnosu na prethodnu godinu, uvećan je procenat korisnika kartica koji su zainteresovani za beskontaktno plaćanje, navodi se u istraživanju MasterCard-a i napomnije da master kartice za beskontaktno plaćanje PayPass u Srbiji trenutno nude četiri banke, dok jedna u ponudi ima PayPass platni stiker.

Širom sveta potrošačko poverenje pokazuje znake oporavka od početka ove godine, dok je u Srbiji zabeležen pad od dva indeksna poena (52 poena od 100), što je predstavljeno analizom za prvi kvartal ove godine istraživačke kompanije Nielsen.

Poverenje potrošača u Srbiji, koja je prvi put uvrštena u ovo istraživanje 2013. godine, veće je nego u zemljama regiona. U Sloveniji je 48 poena, dok su Italija i Hrvatska na poslednjem mestu sa 45 poena.

Na globalnom nivou, indeks poverenja potrošača iznosi 96 poena, što je najviši nivo od prvog kvartala 2007. godine i pokazuje značajan rast optimizma s obzirom da je dva poena viši od poslednjeg kvartala 2013. i tri poena u odnosu na godinu dana ranije (Q1 2013).

Detaljan prikaz analize za prvi kvartal 2014. godine možete pogledati OVDE

Vlada Srbije je 15. maja usvojila je Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana. Njime se obezbeđuje sprovođenje reformi poslovnog okruženja, smanjuju rizici i troškovi poslovanja.

U saopštenju sa sednice vlade, predložene su poreske olakšice prilikom zapošljavanja novih radnika koje će otkloniti sivu zonu u oblasti zapošljavanja.

Vlada je usvojila i Predlog izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim se predlaže izmena stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na 26 odsto (sada 24 odsto), a doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje na 10,3 odsto (sada 12,3 odsto).

Ove izmene, će obezbediti povećanje zapošljavanja i rasteretiti privredne subjekte, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.