Mnogo argumenata se može navesti u prilog investiranja u obuku zaposlenih u preduzećima. Jedan od najubedljivijih je nedavno obavljeno istraživanje Univerziteta u Penslivaniji (SAD), na uzorku od 3000 preduzeća.

Istraživači su dokazali da 10% prihoda potrošenih na unapređenje kapitalne osnove (npr. kupovina mašina), povećava produktivnost za 3,9%, dok isti procenat prihoda investiran u razvoj ljudskog kapitala, unapređuje produktivnost za 8,5% (Sultana, n.d.).

Takođe, dobar primer, osmišljenog i sistemski realizovanog razvojnog programa, je obuka menadžera u organizaciji kompanije „British Telecom“ koji je uštedeo firmi 270 miliona funti.

Ovaj iznos predstavlja procenu vrednosti izbegnutih grešaka i incidentnih situacija, na bazi poređenja, pre i posle obuke od strane neobučenih, mlađih menadžera i štete izazvane propuštanjem rokova, žalbama klijenata, itd. Unapređenje učinka menadžera je proveravano nakon svake završene obuke (Lee, Coaley i Beard, 2003).