Mnoge zemlje, poput Francuske, Južne Koreje, Mađarske ili Južne Afrike koriste doprinos za obuku (eng. Training levy), kao način finansiranja obuke zaposlenih u preduzećima, koji se plaća izdvajanjem iz bruto plata zaposlenih u zajednički fond. Cilj je da se poveća obim investiranja u kompetencije radne snage i unapredi konkurentnost privrede.

Prednosti doprinosa za obuku su:

• upućuje kompanije da obrate pažnju na pitanja potreba za obukom, ukoliko žele da ostvare povraćaj od korišćenja novca iz zajedničkog fonda;
• povećava se tražnja za razvojem i obukom novih generacija radnika i postojeće radne snage, makar na početnim nivoima kvalifikovanosti;
• adekvatan podsticajni instrument za određene sektore privrede.

Ovo pitanje je infrastrukturnog karaktera jer doprinosi konkurentnosti pojedinaca na tržištu rada i preduzeća kao i cele privrede, i njegovo rešenje podrazumeva socijalno partnerstvo između države, privrede, organizacija radnika i stručnih organizacija koje razvijaju i obezbeđuju obuke.