Organizacije koje aktivno podstiču kolaboraciju među zaposlenima karakteriše brži rast, veći profit i izraženo zadovoljstvo zaposlenih, pokazalo je najnovije istraživanje Deloitte-a. Čak polovina ispitanika izjavila je da njihova kompanija nema strategiju kolaboracije ili da ne znaju da je njihova kompanija ima.

Kolaboracija može da ima veliki značaj i doprinos u prihodima jedne države. Izveštaj Deloitte-ovog istraživanja ukazuje na to da u Australiji postoji prostor za poboljšanje na polju kolaboracije od 10% i da to unapređenje može da donese 9.3 biliona dolara ekonomiji zemlje na nivou godine. Svako unapređenje koje se ostvari u oblasti kolaboracije, doneće kompaniji višestruku korist.

Strategija kolaboracije mora biti definisana i sprovedena na pravi način kako bi obezbedila da vreme posvećeno kolaboraciji nije potrošeno uzalud. U izveštaju je specificirano da se 5.4 biliona dolara svake godine izgubi na kolaboraciju koja nema efekta.

Koristi od kolaboracije

Kolaboracija se definiše kao „komunikacija i zajednički rad ljudi na razvoju i građenju zajedničkih ideja sa ciljem da se proizvede nešto novo, odnosno da se posao obavi drugačije. Na taj način uspešna kolaboracija pomaže kompanijama da budu fleksibilne i održe zahtevani stepen inovativnosti". Takođe, izveštaj je pokazao da kvalitetna kolaboracija može biti krucijalna u borbi za talente, jer je direktno povezana sa zadovoljstvom poslom.

Koliko će uspešna biti kolaboracija među zaposlenima ne zavisi od pola, vrste industrije, niti godina starosti, što je čini svojevrsnim fenomenom u ekonomiji. Više od 35% ispitanika izrazilo je stav da im kolaboracija pomaže da rade brže, dok je čak 18% izjavilo da bi njihov rad bio nemoguć bez kolaboracije.

Samo 20% kompanija koje nisu imale definisanu strategiju kolaboracije uspelo je da zabeleži tržišni rast, dok je 52% kompanija identifikovalo kolaboraciju kao ključnu komponentu njihovog tržišnog rasta.

Negovanje saradnje

Lideri moraju da ukažu saradnicima na vrednost i koristi kolaboracije, da veruju u njenu važnost za kompaniju i da budu spremni da ulože i primenjuju alate koji će podržati saradnju među zaposlenima.

Radna mesta moraju biti osmišljena tako da omogućavaju zaposlenima da izgrade snažne veze. Nije redak slučaj da kompanije imaju i prostorije u kojima zaposleni mogu stupati u spontane interakcije, održavati neplanirane sastanke na kojima će imati prilike da dele ideje, a zatim da zajedno rade na njihovom ostvarenju.