Ovako Andreas Šlajher, šef PISA testiranja u OECD, tumači loše rezultate koji srpski đaci ostvaruju na tom testiranju. PISA testovi mere funkcionalnu pismenost koja podrazumeva primenu stečenog znanja. Na primeru čitalačke pismenosti to bi značilo da đak razume ono što je pročitao i da to potom ume da primeni u praksi. Poslednje PISA testiranje pokazalo je da čak 33 odsto petnaestogodišnjaka iz Srbije to nije sposobno da uradi.

- Svetska ekonomija više ne nagrađuje ljude samo za ono što znaju, već za ono što oni mogu da urade sa svojim znanjem, objašnjava Šlajher za “Blic”.

Probleme u srpskom obrazovanju, kaže on, neće rešiti samo veća ulaganja države. Prema istraživanju OECD, količina novca koje zemlje daju za školstvo objašnjava manje od 20 odsto razlika u njihovim uspesima.

- Problem je u sistemu, a ne u novcu. 

 U kvalitetu, bar prema poslednjem PISA testiranju, prednjače Kinezi. Njihovi đaci nadmašili su po rezultatima čak i neprikosnovene Fince, a Šlajher napominje da mnogo toga možemo naučiti od njih.

- Da li želite da vaše dete bude učitelj, a ne advokat? Kako mediji govore o nastavnicima? Kako zemlje plaćaju učitelje u poređenju sa drugim visokokvalifikovanim radnicima. Odgovori na ova pitanja u Kini su na strani prosvetara. Lideri zemlje vrednuju obrazovanje onoliko koliko vrednuju i budućnost države. Ali visoko vrednovanje obrazovanja samo je deo jednačine. Drugi važan deo je verovanje da sva deca mogu mnogo da postignu. Njihove đake uče da je uspeh proizvod napornog rada, a ne nasleđene inteligencije, kako se veruje u Srbiji. I poslednje, ali ne i najmanje važno, kinesko obrazovanje pruža visok kvalitet u celom sistemu tako da svaki učenik ima koristi od odličnog učenja - zaključuje Šlajher.