"Budi što jesi. Postani što možeš postati. Preuzmi mesto koje zavređuješ.
Jer odgovoran si izraziti svoj talent, upotrebiti sve svoje vrednosti, usavršiti sve ono što nije savršeno.
Odgovoran si navestiti svoja htenja, i zajedno s drugima, u harmoniji zajedništva, gde se svako dobro vidi.
Ostvariti najviše i sebi i drugima."

(natpis na kamenoj ploči na portugalskom letnjikovcu)

Ima jedna priča s poukom, ona o pravom smeru na početku velike karijere. Junaci su, svaki na svoj način, dva velika imena u muzici, Irvin Berlin i Džordž Geršvin.
Kad su se Berlin i Geršvin po prvi put sreli, Berlin je već bio slavan, a Geršvin žustri i borbeni mladi kompozitor koji je radio za svega 35 dolara nedeljno. Impresioniran Džodžovim talentom, Irvin mu je želeo pomoći pa mu ponudi posao muzičkog sekretara kod sebe i to za platu koja je bila skoro tri puta veća od one koju je Geršvin imao na svom dotadašnjem zaposlenju.

No, uz ponudu došao je i jedan savet: „Ali nemoj prihvatiti ovaj posao", dodao je pošteno.
„Ako to učiniš, možeš postati drugorazredni Berlin. Ako ustraješ u onom što jesi, ma kako se znojio u tome, jednoga dana ćeš biti, siguran sam u to, prvorazredni Gershwin."

Džordž Geršvin je, na sreću, poslušao. Postao je jedan od najznačajnijih kompozitora svoje generacije i uopšte, jedan od najvećih. Ispočetka je komponovao popularne songove i mjuzikle, ali su mu prava dela došla kasnije. U razdoblju 20 do 40-tih 20. veka, postao je svetski slavan s velikim naslovima svoje umetničke muzike: „ Rapsodija u plavom“, „Amerikanac u Parizu“, crnačkom operom „Porgy i Bess“.
A kompozicija Letnje doba, koju svi uvek rado slušamo, kruži svetom i dan danas. Taj je evergreen „prava klasika". Nema svetskog pevačkog imena koji se na njoj nije okušao.
Džordž Geršvin je uspeo već kao mladić, ali je živeo relativno kratko. Rođen 1898., umro je 1937. godine.

Za uspešan i lep život možda nisu najvažnije velike godine.

G.T.