Pismo objavljeno u časopisu "Association Humanistic's Newsletter" i nakon toga u stotinama knjiga delom sveta glasi:

"Kad bih mogla ponovno živeti od početka, usudila bih se činiti više grešaka. Opustila bih se. Dobro se razgibala. Bila bih manje pametna. Manje toga bih shvatala ozbiljno. Više bih rizikovala. I mnogo više putovala. Uspela bih se na više planina i preplivala više reka. Jela bih više sladoleda, a manje pasulja i mahunarki. Možda bih imala više nevolja, ali bih imala manje izmišljenih problema.

Znate, ja sam jedna od onih koje sat za satom, dan za danom, žive razumno i pametno. Oh, da, i ja sam imala „svojih trenutaka“ i kad bih sad krenula ispočetka, takvih bi trenutaka bilo više.
Nije li to predivno? Samo trenutci, umesto da tolike godine živite prema unapred postavljenom satu. Ali, to me je smirivalo.
Oduvek sam bila jedna od onih koje nikada i nikuda ne idu bez termofora, toplomera, kabanice i padobrana. Kad bi mogla sve to ponoviti, putovala bih s manje opreme; putovala bih znatno više.
Kad bih mogla živeti ispočetka, počela bih bosa hodati ranije u proleće i obuvati cipele u kasnu jesen. Češće bih odlazila na ples. Češće bih se vrtela na vrtešci. Češće bih bila sa belim radama. Kad bih mogla, sigurno bih živela... Da sam na početku..."

Nadine Stair, 84 godine