Jedan italijanski časopis raspisao je konkurs za najbolji prikaz kvalitetnog života. Pobedila je priča, odnosno model jednog čitaoca iz Đenove. Prenosimo ga u kratkom izdanju, odnosno najbolji deo priče:

Moj dan:
Ustajem u 05:30 časova.
Slede obavezne vežbe od najmanje 30 minuta. Doručak je dosta obilan. Radim od 07:00 do 13:30 časova, ne duže.

Sredina dana za mene je nešto posebno. Ručak je standardan, ni prevelik, ni premalen. Uvek ima nešto sa kašikom, kašasto.
Slede kraća šetnja i odmor. Volim prileći, ali ni u tome ne preterujem.
Posla se ponovno hvatam od 16:00i, pa do 17:30 časova. Pospremim radno mesto i napravim plan za sutra. Uvek znam kad ću početi i što ću raditi sutradan.
Predveče ispunim nekom "svojom" aktivnošću, kako me kada volja (sport ili brža šetnja). Može i neki hobi. Rado provodim vreme u bašti. Volim prirodu, slobodu, svež vazduh.
Večera je svakako između 19:00 19:30 časova. Odgovara mi laganiji obrok.
Zatim se posvetim sebi, nekoj vrsti duhovnog razvoja; popričam s nekim, pozitivno razmišljam, ponekad nešto pročitam. Ne volim blebetanja, mrzim ogovaranja ("što je ko učinio", "ko je s kim u ekipi" i sl.).
Pre spavanja - šetnja.
Ležem u 22,30 sati (svetlo gasim 15 minuta potom).
Meni odgovara ta urednost ritma, a drugima možda ne. Živim kao po nekom planu.
S nadređenima dobro sarađujem. Znam svoje "mesto". I osećam neku sigurnost u njemu.
Ne pijem, ne trošim novce na bilo šta, ne seksam, ne pušim...

Toliko, pozdrav 

Vaš Mateo.

P.S. Ovde sam dugo. Bude li sve po planu, nadam se nagradnom odsustvu za Božić. Takva su zatvorska pravila.